U kući je bila i moja mlađa sestra,dok je mama nešto pospremala po kuhinji.
Moja sestra je uzela svoju svesku i nešto crtala sa flomasterima.
Ja sam počeo da vičem na nju ,da ostavi moje flomastere i da ih ne troši ,zato što meni trebaju za školu.Sestra je govorila sva uplakana da su to njeni flomasteri,ali ja sam je uporno optuživao da je uzela moje. Našu prepirku,prekinula je mama.
Ona je bolje pogledala i objasnila mi da to jesu sestrini flomasteri i da sam ja pogriješio što sam je optužio.
Mama je tješila uplakanu sestru,a meni je bilo žao što sam vikao na nju bez opravdanog razloga.
Prišao sam joj i obrisao njene suze,a ona se samo nasmijala i zagrlila me.
Shvatio sam da uvijek trebamo dobro razmisliti, prije nego što nekoga optužimo i da moramo misliti na tuđa osjećanja.
Nema komentara:
Objavi komentar