Pusto Ostrvo

Posljednje čega se sjećam, bila je bura,kao i talasi uzburkanog mora koji su me nosili tamo, vamo.
Probudila sam se razmišljajući o tome šta se dogodilo.
Pogledala sam oko sebe i ostala zaprepaštena.
Nalazila sam se na nekom pustom ostrvu,bez hrane ,vode pa čak i bez odjeće,jer je na meni bilo sve poderano i mokro.
Počela sam paničiti ,zvati u pomoć,ali uzalud, bila sam sama i prepustena sebi.
Još je bio dan i pošto sam počela osjećati glad,ustala sam obrisala suze i krenula u obilazak ostva, u nadi da ću pronaći nesto za jelo i piće.
Priznajem da me bilo strah,strah od nepoznatog mjesta i mogućnosti da ću sresti neke životinje, koje bi me napale.
Skupila sam hrabrost i krenula.
Ostrvo je bilo malo i ja sam prvo obišla cijeli krug plažom.bojeći se da uđem u šumu.
ali nisam imala kud, žeđ je bila toliko jaka, da sam morala tražiti nešto čime bi je ugasila.
Srećom čim sam ušla u šumu,čula sam cvrkut ptica,pa sam pomislila kako ovo ostrvo ima izvor vode, jer su i ptice tu.
I bila sam u pravu,našla sam izvor čiste i hladne vode koja je izvirala iz neke stijene.
Tako sam ugasila žeđ,a onda sam krenula u potragu za hranom,pa sam pronašla banane i ananas.
Bilo je i kokosa,ali toliko je bio tvrd da ga nisam mogla otvoriti.
Onda sam počela da skupljam grane i da sebi pravim sklonište,jer mi je počelo biti hladno.
Našla sam mjesto gdje ću sebi napraviti sklonište,ali padao je mrak i sve je bilo hladnije,trebala mi je vatra ili neki pokrivač.
Ali onda odjednom nešto jako zazvoni.
Zvonilo je toliko jako da mi je zaglušilo uši.
To je bio moj alarm koji me budi za školu.
Sve je bio samo san.